Источни петак

Синаксар на дан Живоносног извора Пресвете Владичице Богородице

У петак светле седмице празнујемо обновљење храма Пресвете Владичице наше Богородице, званог “Живоносни Извор”.
Такође још чинимо спомен изузетних и надприродних чудеса која су се догодила у оном храму од Богомајке.

Тај храм је у почетку основао цар Лав Мудри који се и Макелл назива. Он је био благ и смирен човек познат по својој доброј нарави и милости коју је имао и пре него је постао цар. Тако се једном овај велможа Лав нашао на оном месту (Живоносног Извора) и ту је сусрео неког слепог човека који није знао куда да иде. Лав га је узео за руку и повео. Када су обојица дошли близу где беше речени извор, слепац је ожеднео и замолио Лава да га освежи. Лав је ушао у дубину оне шуме која је била пуна разног дрвећа и тражио је воду. Не нашавши извор враћао се нерасположен. Тада је чуо глас од горе који му рече: ,,О Лаве, не тугуј, јер вода коју тражиш близу је тебе. Врати се и наћићеш је”. Лав се вратио и много тражио али воду није пронашао. Тада је опет чуо исти глас који му рече: ,,Царе Лаве уђи у најдубљи део шуме и узми својим рукама од тамошње мутне воде и напој жедног слепога и помажи његове помрачене о очи и одмах ћеш познати која сам то ја која већ дуго време на овом месту обитавам”. Лав учини како му је глас наредио и слепи одмах прогледа, а по предсказању Богоматере, после мало времена Лав заиста постаде цар. Тада је крај оног извора сазидао храм не жалећи новаца, какав се и данас види. Тамо су се догађала свакодневно многобројна чудеса. После много година Јустинијан Велики, самодржац Грчке, пошто је много пропатио од водене болести и овде нашао своје оздрављење, хтео је да се одужи Божијој Матери, па је опет обновио првобитни храм и начинио га још већим и лепшим, јер је храм током времена био оронуо. Најпосле цар Василије Македонски и његов син Лав Мудри обновише тај храм и поправише.
У њино време овај извор је чинио многа чудеса: исцеливао је и водену болест и туберкулозу и друга разноразна оболења. Кроз многа поколења излечио је царице а и друге жене оболеле од рака и крвоточења, од различитих запалења и других неизлечивих болести и ослободио их од неплодства. Тако је и царица Зоја била неплодна и примила као дар овог извора сина Константина Порфирогенита.
Од ове воде се догодило и васкрсење мртвог: Неки човек из Тесалије путовао је на овај извор али је успут умро. На самрти је заповедио морнарима да га однесу у храм живоносног извора и да на њега сипају три кофе оне воде и тек тада да га сахране. Када су морнари ово учинили и сипали воду на њега, мртвац Је одмах васкрснуо.
После дугог времена и овај велики храм је већ био оронуо и почео је једном да се обрушава, али се јавила Богородица и држала га је докле год је бројни народ изашао и нико није био повређен. Ова вода је многе бесомучне исцелила, али и из тамнице ослободила. Излечила је цара Лава од камена у бубрегу, а жени његовој Теофанији снизила велику температуру. Царевог брата Стефана излечила је од туберкулозе. Подарила је чуло слуха Јовану Патријарху Јерусалимском. Још је исцелила силну грозницу Патрикија Тарасија и његове матере Магистрисе. Сина Стилијановог излечила је од водене болести. Неку жену по имену Схизину излечила је од срдобоље. Цара Романа је излечила од завезаних црева а од исте болести и његову супругу. По молитви Пресветој Богородици, на овом извору, излечила је она монаха Пеперина и његовог ученика у Халдејској земљи . Догодило се да су монаси Матеј и Мелетије оклеветани код цара, па их је ова вода ослободила царевог гнева.
Помогла је Патрикију и Протоспатарију, али и хиљадама других, које нико избројати не може.
Било би неправедно не поменути и исцелење Исихија. Заиста нема речи којима би се могла изрећи чудеса која су се догодила од дејства ове воде и која до дана данашњег продужује да чини. Више их је од кишних капи и звезда небесних и мноштва лишћа која смо само у наше време видели. Још је исцелила и од других смртоносних болести, куге, затим од псореазе, женских болести и душевних болести. Многе је излечила и од разних оболења очију. Исцелила је и од оболења мокраћних путева, а неког Јована Варанга је излечила од љутих рана. Свештено-монаха Марка је излечила од вариоле, а од камена у бубрегу монаха Захарија. Учинила је и многа друга чудеса која је немогуће сва избројати, а која и сада непрестано чини.
Молитвама Твоје Матере Христе Боже наш помилуј нас.
Амин!