Манастирска слава

У недељу 27. по Духовима, на дан када Света Мајка наша, Црква Православна прославља св. пророка Наума, у Светониколајевском манастиру је прослављена манастирска слава. Првојерарх Слободне Српске Православне Цркве Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски г.г. Христифор је благоизволео да, у саборном храму Светониколајевског манастира у Јужном Бризбену, служи Свету Архијерејску Литургију и да проповеда. Његовом Преосвештенству су саслуживали: игуман свештене обитељи Светониколајевске, Његово Високопреподобије Архимандрит Др Симеон, епархијски ђакон Др Предраг Бијелић и ипођакони и чтечеви саборног храма.
На почетку Свете Литургије, Његово Преосвештенство је рукопроизвео г. Василија Логана Кита Конора Меклејна у чин чтеца.
У својој надахнутој беседи, Преосвећени владика је подучио верни народ о важности сабрања и заједништва у Цркви, као предокушај живота будућег века у Царству Небеском.
У току Свете Литургије, Његово Преосвештенство је рукоположио ипођакона Модеста Христифора Јакова Хариса у чин ђакона.
На крају Свете Литургије, предвођен својим архипастиром, верни народ је учинио крократни опход око светог храма, а затим је Господин Епископ пресекао славски колач и осветио славско кољиво. Овогодишњи домаћини славе су били: Часни Ђакон Др Предраг Бијелић, са супругом Др Хином и децом, чтецом Максимом, Бојаним, Филелеј и Душаном.
После Свете Литургије су се сви присутни окупили око свечане славске трпезе љубави. Часни Ђакон Др Предраг је предао четвртину славског колача, као залог домаћинства за следећу годину, ново рукоположеном Часном Ђакону Модесту и његовој породици.

О Светој Тајни Свештенства

Свештенство је Света Тајна у којој Дух Свети кроз епископско рукоположење поставља правилно изабрано лице да савршава Свете Тајне и напаса стадо Христово. Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље Тајни Божијих (1. Кор. 4, 1). Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече Крвљу Својом (Дап. 20, 28). Напасати Цркву, значи – поучавати људе у вери, побожности и добрим делима.

Постоје три неопходна степена свештенства: епископ, презвитер (свештеник) и ђакон. Разлика између њих је у томе што ђакон саслужује приликом савршавања Светих Тајни (али их не савршава); презвитер савршава Свете Тајне и потчињен је епископу; епископ не само да савршава Свете Тајне, него има и власт да кроз рукоположење другоме предаје благодатни дар да их савршава. О епископској власти Апостол Павле пише Титу: Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свим градовима презвитере (Тит. 1, 5). И Тимотеју: Не полажи руке ни на кога брзо (1. Тим. 5, 22).