Чудотворне иконе Пресвете Богородице у православном предању

Богословски значај и сведочанство Светих Отаца

Увод

Поштовање светих икона представља један од најдубљих и најлепших израза православне вере. Међу свим светим иконама, посебно место заузимају иконе Пресвете Богородице, јер је Она после Господа Исуса Христа најузвишеније створење у целокупној творевини. Православни народ је кроз векове са великом љубављу и побожношћу прибегавао Њеним светим иконама, налазећи пред њима утеху у жалости, исцељење у болести, заштиту у опасностима и духовно укрепљење у временима искушења.

Чудотворне иконе Богородице нису само историјски предмети или вредна дела црквене уметности. Оне су сведочанства живог присуства Божије благодати у животу Цркве. Кроз њих се пројављује љубав Божија и материнско заступништво Пресвете Дјеве, која, као што Црква непрестано исповеда, не престаје да се моли за род људски.

Богословски темељ поштовања икона

Основ православног учења о иконама налази се у тајни Оваплоћења Господа Исуса Христа.

Свети Јован Дамаскин, највећи богослов икона, пише:

„Некада Бог, будући бестелесан и неописив, никако није могао бити изображаван. Али сада, пошто се Бог јавио у телу и поживео међу људима, изображавам оно што је видљиво у Богу.“
(О светим иконама, I, 16)

Будући да је Син Божији постао истински човек, могуће је представити Његов човечански лик. Из истог разлога могу се изображавати и Пресвета Богородица и свети, јер су они стварне историјске личности прослављене у Царству Божијем.

Седми Васељенски Сабор у Никеји (787) свечано је потврдио:

„Част која се указује икони прелази на прволик.“

Другим речима, верник не поштује дрво и боју, већ саму личност која је на икони представљена.

Пресвета Богородица као прва међу светима

Свети Оци једнодушно уче да је Богородица узвишенија од свих анђела и светих.

Свети Григорије Палама каже:

„Она једина стоји између створене и нестворене природе и постаје граница између Бога и света.“

Свети Никола Кавасила пише:

„Све што је Бог даровао људском роду, даје се преко Пресвете Богородице.“

Због таквог положаја у домостроју спасења, Пресвета Богородица има посебно место у молитвеном животу Цркве. Она је „часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима“, како исповедамо на свакој Божанској Литургији.

Зато није случајно што се управо пред Њеним иконама најчешће пројављују чудесна дејства Божије благодати.

Шта су чудотворне иконе?

Православна Црква никада није учила да икона сама по себи има натприродну силу.Чудо не чини материја иконе, већ Бог, који по Своме промислу и милости дејствује кроз освећене предмете.

Свети Јован Дамаскин пише: „Не клањам се материји, него Творцу материје, Који је ради мене постао материјалан и кроз материју извршио моје спасење.“

Исто као што Бог дејствује кроз крст, мошти светих, освећену воду или јелеј, тако делује и кроз свете иконе. Чудотворна икона је, дакле, она икона кроз коју је Господ више пута пројавио Своју благодат на очигледан начин.

Свештено предање о чудима пред иконама

Још у раној Цркви постојала су сведочанства о чудесним исцељењима пред светим образима. Црквени историчар Јевсевије Кесаријски помиње лик Христов који се налазио у Кесарији Филиповој и који је био предмет великог поштовања међу хришћанима.

Током векова многа чудеса била су забележена пред иконама Пресвете Богородице:

• исцељења од слепила;
• избављења од епидемија;
• заштита градова од непријатељских војски;
• спасење од пожара;
• помоћ нероткињама;
• исцељења душевних болести;
• обраћење грешника.

Свети Андреј Критски сведочи: „Она је после Бога узрок свих добара која долазе људима.“

Мироточиве и крвоточиве иконе

У историји Цркве појављивале су се иконе из којих је потицало благоухано миро. Свети Теодор Студит објашњава да такве појаве нису циљ саме по себи, већ позив вернима на покајање и духовно буђење. Чуда никада не смеју постати предмет радозналости. Свети Игњатије Брјанчанинов упозорава: „Не тражи чудеса. Тражи покајање, а чудо ће бити твоје преображење.“ Када Црква признаје мироточење иконе као истинито, она то чини после пажљивог испитивања и са великом опрезношћу.

Најпоштованије чудотворне иконе Богородице

Тројеручица

Повезана са Светим Јованом Дамаскином. После чудесног исцељења његове одсечене руке, он је у знак захвалности приложио сребрну руку на икону. Данас се чува у манастиру Хиландару и сматра се игуманијом Свете царске лавре.

Владимирска икона

Једна од најпоштованијих икона православног света. Много пута је сматрана заштитницом руског народа од најезди освајача.

Казанска икона

Прославила се бројним исцељењима и избављењима.

Почајевска икона

Чува се у Почајевској лаври и везује се за многа чудеса исцељења.

Иверска икона

Чувена „Вратарка“ манастира Ивирона на Светој Гори.

Чајничка Красница

Најстарија чудотворна икона у српским земљама која се непрекидно поштује већ вековима.

Пећка Красница

Вековима духовна заштитница Пећке Патријаршије и српског народа.

Духовни смисао чудотворних икона

Највеће чудо није телесно исцељење. Свети Јован Златоусти учи: „Ништа није веће од спасења душе.“ Зато су чудотворне иконе пре свега позив на:

• покајање,
• молитву,
• повратак Богу,
• укрепљење вере,
• живот по Јеванђељу.

Свети владика Николај Велимировић пише: „Чудо није нарушавање закона Божијих, него откривање дубљег закона Божијег који човек не види.“ Када верник приступа чудотворној икони са смирењем и вером, он не тражи магијско решење својих проблема, него сусрет са живим Богом кроз молитвено посредништво Пресвете Богородице.

Закључак

Чудотворне иконе Пресвете Богородице представљају драгоцено благо православног предања. Оне су видљиви знаци невидљиве благодати Божије и сведочанства непрестане бриге Мајке Божије за Цркву Христову. Свети Герман Цариградски каже: „Као што се сунце огледа у чистој води, тако се и благодат Божија пројављује кроз свете иконе.“ Стога православни хришћани не гледају на чудотворне иконе као на предмет обожавања, већ као на свете прозоре ка Царству Божијем. Пред њима узносе молитве Пресветој Богородици, знајући да Она, као Мајка Господња и Мајка Цркве, непрестано заступа род људски пред престолом Свога Сина.

„Под Твоју милост прибегавамо, Богородице Дјево; молитве наше не презри у напастима, него нас избави од беда, једина чиста и благословена.“ (Најстарија позната хришћанска молитва Богородици, III век)